CMR i Incoterms: šta firma treba da zna pre izvoza

Prvi izvozni posao obično počinje dogovorom o ceni i količini. Pitanja ko plaća prevoz, ko snosi rizik ako se roba ošteti na putu i koji dokument mora da putuje sa kamionom često se postave tek kada je roba spremna za utovar. Tada je već kasno za pregovore.

Odgovore na ta pitanja daju dva pojma koja se pojavljuju u gotovo svakom izvoznom poslu: Incoterms pravila i CMR. Prvi određuje podelu obaveza između prodavca i kupca, a drugi uređuje međunarodni drumski prevoz robe.

U ovom tekstu TRON TLS objašnjava šta svaki od njih znači i na šta firma treba da obrati pažnju pre prvog izvoza.

Šta su Incoterms pravila

Incoterms (International Commercial Terms) su standardni uslovi isporuke koje izdaje Međunarodna trgovinska komora (ICC). Trenutno važeća verzija je Incoterms 2020. Svako pravilo je skraćenica od tri slova i u ugovoru se piše zajedno sa mestom i verzijom, na primer: FCA Beograd, Incoterms 2020.

Jedna skraćenica odgovara na tri pitanja:

• ko organizuje i plaća prevoz i do koje tačke
• gde rizik prelazi sa prodavca na kupca
• ko obavlja izvozno, a ko uvozno carinjenje

Važno je znati i šta Incoterms ne uređuju: prenos vlasništva nad robom, način i rok plaćanja, kao ni posledice ako jedna strana ne ispuni ugovor. To se dogovara posebno, u kupoprodajnom ugovoru.

Pravila koja se najčešće koriste u drumskom izvozu

Od ukupno 11 pravila, sedam važi za sve vrste prevoza, pa i za kamionski i kombi prevoz. U praksi izvoznika iz Srbije najčešće se sreću ova:

• EXW (franko fabrika) - prodavac samo pripremi robu u svom magacinu, a kupac organizuje utovar, prevoz i carinjenje. Za prodavca deluje najjednostavnije, ali kod izvoza on gubi kontrolu nad izvoznom dokumentacijom koja mu je često potrebna za knjigovodstvo i poreske obaveze.
• FCA (franko prevoznik) - prodavac predaje robu prevozniku koga je odredio kupac, na dogovorenom mestu, i obavlja izvozno carinjenje. Za mnoge izvoznike ovo je sigurniji izbor od EXW.
• CPT i CIP - prodavac plaća prevoz do odredišta, ali rizik prelazi na kupca već kada robu preda prvom prevozniku. Kod CIP prodavac mora i da osigura robu, i to sa širim pokrićem nego ranije.
• DAP (isporučeno na mestu) - prodavac organizuje i plaća prevoz do dogovorenog mesta kod kupca i do tada snosi rizik. Istovar i uvozno carinjenje su obaveza kupca.
• DDP (isporučeno, carina plaćena) - prodavac preuzima sve, uključujući uvozno carinjenje i dažbine u zemlji kupca. To je najveća obaveza za izvoznika i traži dobro poznavanje propisa zemlje uvoza.

Česta greška je korišćenje pravila FOB i CIF u drumskom prevozu. Ona su namenjena pomorskom i rečnom transportu, pa „FOB Beograd" u ugovoru za kamionski prevoz otvara prostor za nesporazum oko toga gde tačno prelazi rizik.

Šta je CMR

CMR je skraćeni naziv Konvencije o ugovoru o međunarodnom prevozu robe drumom, potpisane u Ženevi 1956. godine. Primenjuje se na drumski prevoz robe uz naknadu kada su mesto preuzimanja i mesto isporuke u dve različite države, od kojih je bar jedna potpisnica konvencije. Srbija je potpisnica, kao i gotovo sve evropske zemlje.

U svakodnevnom radu pod „CMR" se najčešće misli na CMR tovarni list - prevozni dokument koji prati robu od utovara do istovara.

U CMR tovarnom listu upisuju se:

• pošiljalac, primalac i prevoznik
• mesto i datum preuzimanja robe i mesto isporuke
• opis robe, broj koleta, način pakovanja i bruto težina
• uputstva pošiljaoca, uključujući ona za carinjenje
• spisak dokumenata predatih prevozniku

Tovarni list se izdaje najmanje u tri originalna primerka: jedan ostaje pošiljaocu, jedan putuje sa robom do primaoca, a jedan zadržava prevoznik. Potpisan i overen od strane primaoca, CMR je dokaz da je roba isporučena. Izvozniku je to često važan dokument za naplatu i za knjigovodstvo.

Zašto je tačan CMR važan

Kada primalac pri istovaru primeti oštećenje ili manjak robe, upisuje primedbu u CMR. Na osnovu tog upisa se kasnije rešava odšteta, pa je pregled robe pri istovaru deo posla koji ne treba preskakati.

Konvencija ograničava odgovornost prevoznika na 8,33 obračunske jedinice (SDR) po kilogramu bruto težine robe koja nedostaje ili je oštećena. Za vredniju robu taj iznos često ne pokriva stvarnu štetu, pa je dobro na vreme proveriti posebno osiguranje robe u transportu.

Netačna težina ili opis robe u CMR-u mogu da naprave problem i na granici, jer carina podatke poredi sa fakturom, spiskom robe i carinskom deklaracijom.

Sve više prevoza radi se i sa elektronskim tovarnim listom (e-CMR), o čemu smo pisali u tekstu Digitalni transportni dokumenti: Budućnost logistike bez papira.

Kako se CMR i Incoterms povezuju

Incoterms pravilo određuje ko je ugovorio prevoz, a time i ko je u CMR-u pošiljalac i ko prevozniku daje uputstva. Kod EXW i FCA prevoznika najčešće bira kupac, dok kod CPT, CIP, DAP i DDP to radi prodavac.

Mesto preuzimanja i mesto isporuke u CMR-u treba da se poklapaju sa mestom iz Incoterms klauzule u ugovoru i sa podacima na fakturi. Kada se ovi dokumenti međusobno ne slažu, pitanja carine i kupca stižu baš onda kada je roba već na putu.

Kontrolna lista pre prvog izvoza

Pre nego što roba krene, proverite:

1. Incoterms pravilo je upisano u ugovor sa tačnim mestom i verzijom, na primer „DAP Minhen, Incoterms 2020"
2. Jasno je ko organizuje prevoz i ko plaća osiguranje robe
3. Faktura i packing list imaju istu težinu i broj koleta kao CMR
4. Pripremljeni su sertifikati koje traži zemlja kupca - porekla, kvaliteta ili fitosanitarni
5. Dogovoreno je ko obavlja izvozno, a ko uvozno carinjenje
6. Primalac zna da robu pregleda pri istovaru i da primedbe upiše u CMR

Zaključak

Dogovor oko Incoterms pravila i ispravno popunjen CMR ne oduzimaju mnogo vremena, a štede dane na granici i nesporazume sa kupcem. Najviše problema nastaje kada se dokumentacija sređuje tek posle utovara.

TRON TLS kroz uslugu špedicije i carinjenja pomaže firmama da dokumentaciju pripreme pre utovara, a izvoz organizuje kamionskim transportom ili kombi prevozom, u zavisnosti od veličine pošiljke.